REGRESIJA – POVRATAK SEBI
Možda godinama pokušavaš da razumeš:
Zašto ljubav boli?
Zašto novac beži?
Zašto si stalno umoran, iako sve izgleda u redu?
Zašto nešto u tebi nikad ne pusti – mir?
Odgovor često nije ovde.
Nego dublje. U ranama koje nisi ni znao da nosiš.
U detinjstvu. U prvim danima.
Nekad i u pričama koje nisi živeo – ali su ostale u tebi.
To je regresija.
Tišina u kojoj tvoja svest progovori.
Pokaže ti gde si stao – da bi konačno krenuo.
"DA LI ĆU MOĆI?"
Da.
Jer ovo nije tehnika – ovo je sećanje.
Ne moraš da znaš kako. Ne moraš da se trudiš.
Kad se opustiš, pojavljuje se ono što već živi u tebi.
Videti nije teško.
Pustiti – to donosi promenu.
"DA LI JE BEZBEDNO?"
Da.
Ništa se ne lomi. Ništa ne izmišljaš.
Samo pustiš da izađe ono što je ionako u tebi.
I kad jednom izađe – više ne mora da te drži.
Nema straha.
Ništa ne možeš da poremetiš – osim da oslobodiš.
"A AKO NE VERUJEM U PROŠLE ŽIVOTE?"
Nema problema.
Ne moraš da veruješ.
I ne moraš da ih zoveš tako.
Zovi ih memorija, priča, podsvesna slika. Nije važno.
Važno je:
Da vidiš uzrok. Da pronađeš mir. Da staneš iza sebe.
I mnogi koji „ne veruju“ – dođu, vide, puste. I kažu: „Nije me briga šta je to bilo – ali više nije u meni.“
PRIMERI KOJI SE DOGAĐAJU
Ljubavni odnosi stalno pucaju.
U regresiji – vidiš kako si nekad izgubila najveću ljubav. Rat, odlazak, kraj bez oproštaja.
Danas: tvoje srce je i dalje tamo. Kad se to pusti – ponovo možeš da voliš.
Novac ne ide, posao staje.
Pojavi se slika – mučenje zbog blaga koje nisi hteo da odaš. Umro si sa kletvom na obilje.
Danas: novac nosi podsvestan teret. Kad se to otpusti – obilje prestaje da boli.
Uspeh te uvek zaustavi na korak do.
U regresiji – uspeh je nekad bio cena koju si platio glavom.
Danas: osećaš da je opasno uspeti. Kad to osvestiš – rasteš bez straha.
U jednoj slici – žena u materici. Majka je ne želi.
Danas: osećaj da ne zaslužuje da bude voljena.
Kad se taj trenutak otpusti – sve se menja. Pojavi se mir.
Kao dete – prvi put si čuo: „Ne plači, budi jak.“
Tada si odlučio da sve držiš u sebi.
Danas: niko te ne čuje, a ti ćutiš.
U regresiji – pustiš taj glas iznutra. I život te počne slušati.
ŠTA SE DEŠAVA POSLE?
Više ne ponavljaš greške – prepoznaješ ih.
Više ne bežiš od sebe – staješ uz sebe.
Više ne tražiš napolju – znaš gde je uzrok i gde je mir.
Ne moraš više da izdržiš.
Počinješ da dišeš.
Počinješ da živiš kao neko ko zna ko je.
ZA KOGA JE REGRESIJA?
Za one koji ne žele više da stoje u mestu.
Za one koji osećaju da se nešto u njima ponavlja – i žele da vide šta.
Za one koji su spremni da prestanu da nose ono što nije njihovo.
Ne moraš da znaš kako.
Samo dođi – i pusti.
Ostatak ćeš prepoznati.